уторак, 26. април 2016.

Резултати са Окружног такмичења Нови Сад

Резултати са Окружног такмичења Књижевна олимпијада, Нови Сад, одржаног 2. априла 2016. године:

Нина Ралетић - 2. место

Јаков Стојшин - 3. место

Резултати са Окружног такмичења из српског језика и језичке културе, Нови Сад, одржаног 3. априла 2016. године:

Оливера Костић - 3. место.



Честитам својим ученицима на одличним резултатима!

среда, 23. март 2016.

Резултати са Општинског такмичења Књижевна олимпијада

Честитам својим ученицима на успешном пласману у Окружни круг такмичења.

Резултати са Општинског такмичења Књижевна олимпијада:

прво место: Нина Ралетић VII4
друго место: Јаков Стојшин VII4
треће место: Јелена Милошевић VII4

Резултати са Општинског такмичења из српског језика и језичке културе:

прво место: Оливера Костић V4


Честитам својој ученици, Јовани Божић V5 на пласману на Републичко такмичење рецитатора.

понедељак, 11. јануар 2016.

20 MISLI UROŠA PETROVIĆA KOJE ĆE RODITELJIMA I NASTAVNICIMA OTVORITI OČI

Uroš Petrović poznat je kao pisac knjiga za decu i mlade koje “razmrdavaju vijuge” i pomeraju granice u savremenoj srpskoj literaturi. Sa dr Rankom Rajovićem stvorio je NTC sistem učenja, posvećen je radu sa vaspitačima, nastavnicima i roditeljima na razvijanju darovitosti kod dece..
 09 Jan 2016 Foto: detinjarije.com
Foto: detinjarije.com
Uroš Petrović poznat je kao pisac knjiga za decu i mlade koje “razmrdavaju vijuge” i pomeraju granice u savremenoj srpskoj literaturi. Takođe, sa dr Rankom Rajovićem stvorio je i tzv. NTC sistem učenja, posvećen je radu sa vaspitačima, nastavnicima i roditeljima na razvijanju darovitosti kod dece i poboljšanju pristupa obrazovanju. Evo nekih od njegovih najinspirativnijih misli koje mogu biti od koristi roditeljima i onima koji rade sa decom – vaspitačima, učiteljima i nastavnicima:
1.”Sve što uradite umesto svog deteta, uradili ste protiv njega”
2. “Uvažavajte i podržavajte vaspitače i učitelje, oni utiru najvažnije staze!”
3. “Prezaštićivanje je direktno upereno protiv deteta, bomba sa odloženim ali dugoročnim dejstvom. Prepreke i problemi pokreću. Tamo gde je sve potaman, izostaju stimulansi za razvoj.”
4. “Ako pristupanje gradivu nije makar malo zanimljivo, obrazovanje se ne događa. U suprotnom, nema granice u tome šta, koliko brzo i uspešno dete može da savlada.”
5. “Dečja radoznalost je neograničeni izvor obnovljive energije. Da li umemo da je pridobijemo za željene ciljeve i tu moćnu silu iskoristimo za napredak?”
6. “Otkrivanje je važnije od otkrića. Trenutak otkrića pravog odgovora nije ni blizu toliko važan koliko put do njega.”
7. “Niko period do šeste godine života ne shvata primerenim za ozbiljno obrazovanje, a on je najvažniji. Tada se dete obrazuje kroz igru.”
8. “Kad utihne igra, sve ostalo izgubi boju. Mislim da onaj ko prestane da se igra, bilo da radi kao predsednik države ili šumar pripravnik, ima veliki problem.”
9. “Samo jedna vrsta inteligencije ne znači mnogo. Jako su važni i drugi vidovi inteligencije, a ima ih puno. Šta znači jedna savršeno naštimovana žica na gitari? Ako su ostale loše, akord će zvučati nesnosno.”
10. “Paradoksalno, u vreme ekspanzije 3D tehnologije, avanture odrastanja dece svode se sve više na 2D, na ekrane. Mi smo imali 3D detinjstvo, ekrani su tada bili sputani. Analogijom, možda je ovo danas sputano detinjstvo!”
11. “Nema iskoraka bez date mogućnosti da se on napravi, i nema velikih avantura bez prvog koraka.”
12. “Najveća avantura koja može da se dogodi je ona koja se dogodi u mozgu. Dete koje ne čita u ranom detinjstvu, u nižim razredima osnovne škole, neće imati bogat rečnik. Dete koje nema bogat rečnik, neće moći da obavlja mnoga zanimljiva i lepa zanimanja u životu.”
13. “Ono zbog čega sam tužan je što deca danas imaju vrlo malo igre napolju, što retko vidim razbijena kolena, što nestaju stare igre… Dete koje ne hoda po ivičnjaku neće razviti centar za ravnotežu, dete koje je skroz zaštićeno neće napredovati.”
14. “Odrasli imaju mnogo više obrazovanja i iskustva, ali imaju mnogo manje mašte i hrabrosti.”
15. “Ja nisam protiv toga da se deca upoznaju sa računarima i tehnologijom, ali je umerenost jedna velika veština i vrlina. Pola sata do 45 minuta – je najviše što dete sme da provede pred ekranom.”
16. “Baviti se svojim detetom – može li se na pametniji i smisleniji način uopšte provoditi vreme? Ne postoji važniji posao od bavljenja decom.”
17. “Jedan sat igranja video igrica – to je nekoliko hiljada pokreta manje. A svaki pokret manje koji dete napravi jeste gubitak za razvoj mozga.”
18. “Mozak razume samo jedan jezik – ono što dete radi. Dete mu svjom delatnošću saopštava šta da razvije”
19. “Mi se kao roditelji polomimo da nam deca što brže prohodaju i progovore, a onda im govorimo – ćuti, sedi i budi miran.”
20. “Sve u životu vredi upravo onoliko koliko si se pomučio da do toga dođeš.”

понедељак, 28. децембар 2015.

NOAM ČOMSKI O ŠTETNOSTI OCENJIVANJA I RANGIRANJA DECE I NASTAVNIKA

Vi rangirate, ali to je uglavnom besmisleno i samo po sebi štetno. Pretvara nas u osobe koje svoje živote posvećuju boljem rangiranju, umesto da činimo stvari koje su vredne i važne.


Sam sistem vrednovanja je potpuno veštački. Nastavnici se ne rangiraju prema svojoj sposobnosti da pomognu deci da ostvare svoje potencijale i istraže svoje kreativna interesovanja. Te stvari ne podležu testovima.

“Pogledajte šta se dešava obrazovanju. U poslednje vreme, naglasak je na ocenjivanju i dece i nastavnika, pa se učenje svodi na pripreme za testove. A testiranja utiču kako na sudbinu učenika, tako i nastavnika.

To garantovano uništava svaki smisleni obrazovni proces. Nastavnik ne može da bude kreativan, maštovit niti da uzima u obzir različite potrebe učenika. Učenici, s druge strane, ne mogu da slede svoja interesovanja, jer moraju da uče za sutrašnji kontrolni zadatak. A od rezultata testova zavisi i budućnost učenika i nastavnika.

Birokrate koje sede po kancelarijama nisu loši ljudi, već rade unutar sistema čije ideologija i doktrine su izuzetno štetne.

Za početak, ne morate sve vreme ocenjivati ljude… Oni ne moraju stalno bivati rangirani prema nekim veštačkim standardima. Sam sistem vrednovanja je potpuno veštački. Nastavnici se ne rangiraju prema svojoj sposobnosti da pomognu deci da ostvare svoje potencijale i istraže svoja kreativna interesovanja. Te stvari ne podležu testovima.

Vi rangirate, ali to je uglavnom besmisleno i samo po sebi štetno. Pretvara nas u osobe koje svoje živote posvećuju boljem rangiranju, umesto da činimo stvari koje su vredne i važne.

U osnovnoj školi to je veoma razorno, što sam uvideo kada su moja deca bila osnovci. Već kada stignu do trećeg razreda, stvara se podela na glupe i pametne. Ako si svrstan među glupe, onda te škola tretira na potpuno drugačiji način nego kad si među pametnima.

Zamislite šta to čini deci. Ona to veoma ozbiljno shvataju, što je pogubno za njih, a pritom nema nikakve veze sa obrazovanjem.

Obrazovanje – to je razvijanje sopstvenih potencijala i sopstvene kreativnosti. Možda nećete biti sjajni u školi, ali ćete biti odličan umetnik. Šta je loše u tome? To je samo drugačiji način da živite ispunjenim životom, da oplemenite i sebe i one oko vas.

Sama ideja rangiranja je štetna. Ona je deo sistema koji treba da stvori tzv. “ekonomskog čoveka”. To je neko ko racionalno kalkuliše kako da poboljša sopstveni status i svoje bogatstvo, ne obraćajući pažnju ni na šta drugo. Ko teži da gomila materijalna dobra, jer je to ono što može da se izmeri. Ako ste dobri u tome, onda ste racionalna osoba koja donosi odluke na osnovu činjenica. Povećavate svoj “ljudski kapital” koji možete da prodate na tržištu.

O kakvom to čoveku govorimo? Da li je to ljudsko biće koje želimo da stvorimo? Svi ti mehanizmi – testiranje, procenjivanje, merenje, vrednovanje – prisiljavaju ljude da razviju takve osobine… A takve ideje imaju svoje posledice…”


(Transkript dela intervjua sa Noamom Čomskim, datog magazinu “Progresiv”)


среда, 23. децембар 2015.

Срећна Нова година!!


Текст школске представе "Свадба у Златној шуми" Ирене Златковић

„Свадба у Златној шуми“



Лица:
ВУК - ВУК ВУЈИЋ, најпознајтији момак у Златној шуми
ЗЕЦ - ЗУБА ЗЕЧЕВИЋ, лево сметало и глас разума
ЛИСИЦА - ЛИЈА ЛИСИЧИЋ, Вукова пријатељица
ГАВРАН - ГАВРИЛО ГАВРИЋ, локални телеграф и телал (гласник)
МЕДВЕД МЕДА, Вуков најбољи пријатељ
ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА, новинарка


СЦЕНА 1:Сви у рукама имају мобилне телефоне, осим Вука
ВУК (сам на сцени гласно се диви себи): За мене кажу да сам најбољи фрајер у целој Златној шуми. Све шумске лепотице уздрхте кад виде оваквог бају. (показује мишиће на рукама)
ЗЕЦ (долази, погледа у Вука и обраћа се публици): О, неее, Вук се опет заљубио у себе. (окреће се ка Вуку) Е, Вуче, воздра!
ВУК: Много си се осилио Зечићу! Ти мени „Воздра“! Па нисмо ми заједно овце чували да ми се тако обраћаш! Знаш ли ти са ким разговараш?!
ЗЕЦ (гледа у публику): Овце не бисмо ни могли да чувамо заједно, већ да их једемо! Хе, хе! (потом одговара Вуку) Знам, знам ко си ти. Ти си најопаснији лик у комшилуку!
ВУК: Шта, комшилуку?! Пази се, мали! 'Ајде поново, да чујем!
ЗЕЦ: Ти си најбољи табаџија у школи!
ВУК: Јао, молиш Бога што сам добре воље. Сад бих ти показао ко сам ја!
ЛИСИЦА (долази): Ооо, какво је ово дружење?! Ју, ју!
ВУК: Ево, драга, васпитавам овог малог, учим га лепом понашању!
ЗЕЦ (публици): Аха, пази да ме ниси научио! Ха, ха, ха!
ВУК (Зецу): Нешто мрмљаш себи у брк, је ли?! Да ли сам ти то дозволио?!
ЗЕЦ: Извини, учинило ти се. Ништа нисам рекао, тебе ми!
ВУК: Ууууу, сад ћеш да ми платиш! (диже руку ка Зецу)
ЛИСИЦА: Драги мој, чувај здравље за твоје обожаватељке! Остави малишу, не узбуђуј се! Носим лепе вести!
ВУК (весело): Ооо! Волим лепе вести! Реци, шта је тема догађаја? Да ли сам ја главни лик у тој причи?
ЛИСИЦА (узбуђено и умилно): Да, драги! Наравно да се о теби ради! Гледај! Све девојке поставиле твоју слику на скринсејвер и први си најпожељнији нежења у гласању на мрежи! (показује му свој мобилни телефон)
ВУК: Па наравно, мила! Морају да ме обожавају! Ја сам увек онлајн на чету! Ту сам да их утешим, посаветујем, подигнем морал, лајкујем њихове фотке...
ГАВРАН (долази задихано): Вуче, Вуче, пропадосмо!
ВУК (полако се окреће ка Гаврану): Ја сам увек на врху, Грактало. Јеси ли ти нормалан? Говори у првом лицу једнине!
ГАВРАН: Важи! Ти си пропао!
ВУК: Јес' да си ме збунио које то лице беше, али ми нешто погрешно звучи. О чему ти причаш?
ЛИСИЦА (обраћа се Гаврану и гледа у мобилни): Ма није ваљда ОНО процурело на Фејсу?
ГАВРАН: Јесте! Чак и у новинама!
ЗЕЦ (гледа у свој мобилни): Аха, ха, ха!
ВУК (зачуђено): О чему ви то? Гле, и овај мали зна нешто о томе!? (Лисица, Гавран и Зец гледају у своје мобилне телефоне. Вук се обраћа публици) Изгледа да сам само ја необавештен! (окреће се Гаврану) Црни, гукни сместа!
ЗЕЦ (задиркује Вука и удаљава се): Мислиш - гракни сместа! Ха, ха, ха!
ВУК (прети Зецу): Допашћеш ми шака, жгољави, а онда ћу паприкаш да правим од тебе! (Лисици и Гаврану)  Реците већ једном о чему се овде ради?
ГАВРАН: Мица Којотица је на свим друштвеним мрежама објавила да се верила са тобом, Вуче, и да је у недељу свадба код Три извора!
ВУК (љутито): Молим?! Како се усудила на тако нешто! Протераћу је из Златне шуме!
ЛИСИЦА: Ма, пусти је! Немој да се бавиш тиме и не падај одмах у ватру!
ВУК (љутито): Ма ко је уопште та Мица Којотица и да ли је ја познајем? Како може да ради тако нешто?
ЛИСИЦА: Мица Којотица умислила да је после избора за Мис - Шумска лепотица, најлепша девојка у Златној шуми и намерачила се на тебе, драги!
ВУК: На мене?! Ма показаћу ја њој!
ЛИСИЦА: Ма неће јој то упалити, веруј ми!
ВУК (уображено): Додуше, разумем ту цуру, заиста на далеко нема бољег од мене. Па ако је заиста та цица права лепотица, и још Мис...
ЛИСИЦА (гневно полугласно): Ма, лепотица моја баба! (мазно) Не размишљај сада о томе драги! То је небитно и она није важна да се секираш.
МЕДВЕД (долази и показује Вуку на свој мобилни): Е, друже, шмекеру стари!
ВУК: Е, брате! Шта ми ово показујеш?
МЕДВЕД: Како шта? Брука, брате, брука! Не зовеш најбољег другара за кума, а?
ВУК (узнемирено): Каквог кума, о чему причаш?
МЕДВЕД: Аха! Значи не знам шта причам, ја лупам?! Брат лупа?! Зар те није срамота!? Жениш се, а ћутиш! Нема порука, нема позив, мислим: Куме, изгоре ти кеса' и тако то, а?
ВУК (узнемирено и љутито): Ко се, бре, жени, шта је вама?
ЗЕЦ (весело добацује): Жени се друго лице једнине!
ВУК (пита публику и показује на Гаврана): Он се жени, јел' да?
ГАВРАН: Чекај, Вуче, ја сам треће лице једнине! Мислим...ја сам он...овај...ми смо они, а ти си тај, или ти!
ВУК (очајно): Јао, боже! Сигуран сам да ми је управо позлило од оног јагњета синоћ!
ЛИСИЦА (мазно): Смири се, драги!
ВУК (љутито): Како да се смирим? Нећу да се женим! Нећу, нећу и нећу!
ЛИСИЦА (мазно): Све ће бити уреду. Веруј, кад ти твоја другарица каже! Па ја сам увек била твоја десна рука. Дозволи да решим ову заврзламу!
ВУК (са надом): Молим те. Одмах мора све да се рашчисти!
ЛИСИЦА: Наравно! Не може тебе да својата та Мис Којотица, коза једна!
ЗЕЦ: Ха, ха, ха! Кад Лија ово среди, биће и Вук сит и Козе на броју! Ха, ха, ха!
ЛИСИЦА: Рекао си нешто Зубо?!
ЗЕЦ: Ништа нисам рекао. Лишће шушка од ветра. (публици) Боље да се ја негде изгубим! (одлази)
ВУК (замахнуо руком на Зеца, обраћа се публици, самодопадљиво као на почетку): Побеже! Ах, мрзи ме да своје лепо извајане мишиће трошим на малог жгољу. (окреће се Лисици)  Важи, мила! Среди све како мислиш да треба!
МЕДВЕД (Вуку): Брате, идемо ти и ја на једно пиће, да се мало опустимо!
ВУК : Важи, идемо!
(Вук и Медвед одлазе, а Лисица најпре куца на мобилном телефону, док иде музика у позадини, па држи слушалицу на уху - телефонира, па опет куца, а кад музика престане, она опет телефонира)
ЛИСИЦА: Хало! Јели то Шумски огласник? ... Да, ... да!... Хитан оглас! ... Да!(диктира држећи телефон на уху) Данас су се у Дубоком лугу пред пријатељима и рођацима... после дуже романтичне везе... венчали Лија Лисичић и Вук Вујић! (мала пауза) Даа! (пауза) Јесте! (пауза) Даа! Објавите и у штампи и на интернету! (пауза) Дааа!  Хвалааа! (спушта мобилни и гледа у публику): Е, тако!... То је сада сређено!
ВУК и МЕДВЕД (долазе загрљени и певају): Нежења сам биоооооо, нежења сам саааааад, нежења ћу битииииии све док будем млаааааад!
ЗЕЦ (долази и певуши): Свадба, свадба, свадба, хеј! Свадба, свадба, свадба, опа бато! (понавља двапут)
ВУК (прекида Зеца): О каквој свадби овај сад пева? Ко се сада жени?
ВЕВЕРИЦА (долази и обраћа се Вуку и Лисици): Оооо, све честитке младом пару! Најлепше жеље(Лисици), најлепше жеље! (Вуку)  
ВУК (зачуђено): Какав пар? Какве жеље? (публици) Шта брбрља ово створење?!
ВЕВЕРИЦА (Вуку): Шта желите да изјавите за Шумске вести? Куда ћете на медени месец?
ВУК: Да изјавим!? О чему?! (застаје) Мени се мути! Лепо сам рекао да никад не мешам сок од рибизле и чај од шипка!
ВЕВЕРИЦА (Лисици): Дивно сте изгледали на венчању са Вуком! Ваша фотографија је данас обишла цео шумски свет!
ВУК (публици): Па после кажу: “Ко рано рани, две среће граби!“ Ја сам вероватно јутрос устао на леву ногу!
МЕДВЕД: Лијо, брате, мислим, сестро! Ходи да те брат изљуби!
ЗЕЦ: Свадба, свадба, свадба, хеј! Свадба, свадба, свадба, опа бато! (понавља двапут)
ВУК (виче Зецу): Доста више! Умукни! (окреће се Лисици) Лијо, шта је ово сада? Рекао сам ти да све средиш!
ЛИСИЦА: Па средила сам драги, не срди се! (показује му мобилни) Види како је дивно испала ова фотографија у фотошопу! Много си ми леп! (опет гледа у Вука)
ВУК: Па наравно да сам леп. У Златној шуми, а сигуран сам и шире, не постоји лепши момак од мене!
ЛИСИЦА: Разуме се, драги. Наравно да је тако као што ти кажеш.
ВУК: Да, да! И, шта рече, шта си урадила по оном питању?
ЛИСИЦА: Па средила сам, као што рекох. Видиш, решила сам све у твоју корист!
ВУК: У твоју корист?
ЛИСИЦА: Неее, драги, у твоју! Ја кажем друго лице једнине, а ти кажеш прво лице, разумеш, мили? Хајде, кажи: „У моју корист!“
ВУК: Аха! Па то сам и рекао - у твоју корист!
МЕДВЕД: Ма, шта, бре, ту, моја – твоја! (Вуку) –Удри бригу на весеље! Опа бато!
ЛИСИЦА: Добро, драги, у нашу корист! Битно је да смо ми венчани, видиш! (показује му опет фотографију, а Вук тек сада обрати пажњу) 
ВУК: Шта?! Има ли нечега што ја не знам, а можда би требало да знам? Кад смо се ми венчали?! Да ли сам ја нешто преспавао?
ЛИСИЦА: Ма у фотомонтажи, драги. Венчали смо се у фотомонтажи. Јел'да да сам све лепо осмилила. Сад Мица Којотица не може ништа да ти напакости.
ВУК (публици, док се Лисица умиљава поред њега) Људи, шта ме ово снађе? Ех, шта ти је живот?!
МЕДВЕД: Брате, оженисмо те! Од сутра ћеш прати судове!
ВУК (публици, док се Лисица умиљава поред њега): Какви судови, какви бакрачи!? Већ сам ожењен, а што би рекли: „Ни лук јео, ни лук мирисао!“
ЛИСИЦА: Али, драги! Све за љубав!!! (пољуби Вука и пољубац мало потраје)
ЗЕЦ, ВЕВЕРИЦА и МЕДВЕД (заједно певају):
Ол ју нид из лав,
па па ра ра ра,
ол ју нид из лав,
па па ра ра ра!
Ол ју нид из лав, лав,
лав из ол ју нид!
К Р А Ј

Текст за луткарску представу
„Свадба у Златној шуми“
Аутор текста: Ирена Златковић,
професор српског језика

у ОШ „Ћеле кула“ У Нишу