понедељак, 28. децембар 2015.
NOAM ČOMSKI O ŠTETNOSTI OCENJIVANJA I RANGIRANJA DECE I NASTAVNIKA
Sam
sistem vrednovanja je potpuno veštački. Nastavnici se ne rangiraju prema svojoj
sposobnosti da pomognu deci da ostvare svoje potencijale i istraže svoje
kreativna interesovanja. Te stvari ne podležu testovima.
“Pogledajte
šta se dešava obrazovanju. U poslednje vreme, naglasak je na ocenjivanju i dece
i nastavnika, pa se učenje svodi na pripreme za testove. A testiranja utiču
kako na sudbinu učenika, tako i nastavnika.
To
garantovano uništava svaki smisleni obrazovni proces. Nastavnik ne može da bude
kreativan, maštovit niti da uzima u obzir različite potrebe učenika. Učenici, s
druge strane, ne mogu da slede svoja interesovanja, jer moraju da uče za
sutrašnji kontrolni zadatak. A od rezultata testova zavisi i budućnost učenika
i nastavnika.
Birokrate
koje sede po kancelarijama nisu loši ljudi, već rade unutar sistema čije
ideologija i doktrine su izuzetno štetne.
Za
početak, ne morate sve vreme ocenjivati ljude… Oni ne moraju stalno bivati
rangirani prema nekim veštačkim standardima. Sam sistem vrednovanja je potpuno
veštački. Nastavnici se ne rangiraju prema svojoj sposobnosti da pomognu deci
da ostvare svoje potencijale i istraže svoja kreativna interesovanja. Te stvari
ne podležu testovima.
Vi rangirate, ali to je uglavnom besmisleno i samo po sebi štetno.
Pretvara nas u osobe koje svoje živote posvećuju boljem rangiranju, umesto da
činimo stvari koje su vredne i važne.
U osnovnoj školi to je veoma razorno, što sam uvideo kada su moja deca
bila osnovci. Već kada stignu do trećeg razreda, stvara se podela na glupe i
pametne. Ako si svrstan među glupe, onda te škola tretira na potpuno drugačiji
način nego kad si među pametnima.
Zamislite šta to čini deci. Ona to veoma ozbiljno shvataju, što je
pogubno za njih, a pritom nema nikakve veze sa obrazovanjem.
Obrazovanje – to je razvijanje sopstvenih potencijala i sopstvene
kreativnosti. Možda nećete biti sjajni u školi, ali ćete biti odličan umetnik.
Šta je loše u tome? To je samo drugačiji način da živite ispunjenim životom, da
oplemenite i sebe i one oko vas.
Sama ideja rangiranja je štetna. Ona je deo sistema koji treba da stvori
tzv. “ekonomskog čoveka”. To je neko ko racionalno kalkuliše kako da poboljša
sopstveni status i svoje bogatstvo, ne obraćajući pažnju ni na šta drugo. Ko
teži da gomila materijalna dobra, jer je to ono što može da se izmeri. Ako ste
dobri u tome, onda ste racionalna osoba koja donosi odluke na osnovu činjenica.
Povećavate svoj “ljudski kapital” koji možete da prodate na tržištu.
O kakvom to čoveku govorimo? Da li je to ljudsko biće koje želimo da
stvorimo? Svi ti mehanizmi – testiranje, procenjivanje, merenje, vrednovanje –
prisiljavaju ljude da razviju takve osobine… A takve ideje imaju svoje
posledice…”
(Transkript dela intervjua sa Noamom Čomskim, datog magazinu “Progresiv”)
среда, 23. децембар 2015.
Текст школске представе "Свадба у Златној шуми" Ирене Златковић
„Свадба у Златној шуми“
Лица:
ВУК - ВУК ВУЈИЋ, најпознајтији момак
у Златној шуми
ЗЕЦ - ЗУБА ЗЕЧЕВИЋ, лево сметало и
глас разума
ЛИСИЦА - ЛИЈА ЛИСИЧИЋ, Вукова
пријатељица
ГАВРАН - ГАВРИЛО ГАВРИЋ, локални
телеграф и телал (гласник)
МЕДВЕД МЕДА, Вуков најбољи пријатељ
ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА, новинарка
СЦЕНА 1:Сви у рукама имају мобилне телефоне, осим Вука
ВУК (сам на сцени гласно се диви себи): За мене кажу да сам најбољи
фрајер у целој Златној шуми. Све шумске лепотице уздрхте кад виде оваквог бају.
(показује мишиће на рукама)
ЗЕЦ (долази, погледа у Вука и обраћа се публици): О, неее, Вук се опет
заљубио у себе. (окреће се ка Вуку)
Е, Вуче, воздра!
ВУК: Много си се осилио Зечићу! Ти
мени „Воздра“! Па нисмо ми заједно овце чували да ми се тако обраћаш! Знаш ли
ти са ким разговараш?!
ЗЕЦ (гледа у публику): Овце не бисмо ни могли да чувамо заједно, већ да
их једемо! Хе, хе! (потом одговара Вуку) Знам,
знам ко си ти. Ти си најопаснији лик у комшилуку!
ВУК: Шта, комшилуку?! Пази се, мали!
'Ајде поново, да чујем!
ЗЕЦ: Ти си најбољи табаџија у школи!
ВУК: Јао, молиш Бога што сам добре
воље. Сад бих ти показао ко сам ја!
ЛИСИЦА (долази): Ооо, какво је ово дружење?! Ју, ју!
ВУК: Ево, драга, васпитавам овог
малог, учим га лепом понашању!
ЗЕЦ (публици): Аха, пази да ме ниси научио! Ха, ха, ха!
ВУК (Зецу): Нешто мрмљаш себи у брк, је ли?! Да ли сам ти то дозволио?!
ЗЕЦ: Извини, учинило ти се. Ништа
нисам рекао, тебе ми!
ВУК: Ууууу, сад ћеш да ми платиш! (диже руку ка Зецу)
ЛИСИЦА: Драги мој, чувај здравље за
твоје обожаватељке! Остави малишу, не узбуђуј се! Носим лепе вести!
ВУК (весело): Ооо! Волим лепе вести! Реци, шта је тема догађаја? Да ли
сам ја главни лик у тој причи?
ЛИСИЦА (узбуђено и умилно): Да, драги! Наравно да се о теби ради! Гледај!
Све девојке поставиле твоју слику на скринсејвер и први си најпожељнији нежења
у гласању на мрежи! (показује му свој
мобилни телефон)
ВУК: Па наравно, мила! Морају да ме
обожавају! Ја сам увек онлајн на чету! Ту сам да их утешим, посаветујем,
подигнем морал, лајкујем њихове фотке...
ГАВРАН (долази задихано): Вуче, Вуче, пропадосмо!
ВУК (полако се окреће ка Гаврану): Ја сам увек на врху, Грактало. Јеси
ли ти нормалан? Говори у првом лицу једнине!
ГАВРАН: Важи! Ти си пропао!
ВУК: Јес' да си ме збунио које то
лице беше, али ми нешто погрешно звучи. О чему ти причаш?
ЛИСИЦА (обраћа се Гаврану и гледа у мобилни): Ма није ваљда ОНО процурело
на Фејсу?
ГАВРАН: Јесте! Чак и у новинама!
ЗЕЦ (гледа у свој мобилни): Аха, ха, ха!
ВУК (зачуђено): О чему ви то? Гле, и овај мали зна нешто о томе!? (Лисица, Гавран и Зец гледају у своје
мобилне телефоне. Вук се обраћа публици) Изгледа да сам само ја
необавештен! (окреће се Гаврану)
Црни, гукни сместа!
ЗЕЦ (задиркује Вука и удаљава се): Мислиш - гракни сместа! Ха,
ха, ха!
ВУК (прети Зецу): Допашћеш ми шака, жгољави, а онда ћу паприкаш да
правим од тебе! (Лисици и Гаврану) Реците већ
једном о чему се овде ради?
ГАВРАН: Мица Којотица је на свим
друштвеним мрежама објавила да се верила са тобом, Вуче, и да је у недељу
свадба код Три извора!
ВУК (љутито): Молим?! Како се усудила на тако нешто! Протераћу је из
Златне шуме!
ЛИСИЦА: Ма, пусти је! Немој да се
бавиш тиме и не падај одмах у ватру!
ВУК (љутито): Ма ко је уопште та Мица Којотица и да ли је ја познајем?
Како може да ради тако нешто?
ЛИСИЦА: Мица Којотица умислила да је
после избора за Мис - Шумска лепотица, најлепша девојка у Златној шуми и намерачила се на
тебе, драги!
ВУК: На мене?! Ма показаћу ја њој!
ЛИСИЦА: Ма неће јој то упалити,
веруј ми!
ВУК (уображено): Додуше, разумем ту цуру, заиста на далеко нема бољег од
мене. Па ако је заиста та цица права лепотица, и још Мис...
ЛИСИЦА (гневно полугласно): Ма, лепотица моја баба! (мазно) Не размишљај сада о томе драги! То је небитно и она није
важна да се секираш.
МЕДВЕД (долази и показује Вуку на свој мобилни): Е, друже, шмекеру стари!
ВУК: Е, брате! Шта ми ово показујеш?
МЕДВЕД: Како шта? Брука, брате, брука! Не
зовеш најбољег другара за кума, а?
ВУК (узнемирено): Каквог кума, о чему причаш?
МЕДВЕД: Аха! Значи не знам шта
причам, ја лупам?! Брат лупа?! Зар те није срамота!? Жениш се, а ћутиш! Нема
порука, нема позив, мислим: „Куме, изгоре ти кеса' и тако то“, а?
ВУК (узнемирено и љутито): Ко се, бре, жени, шта је вама?
ЗЕЦ (весело добацује): Жени се друго лице једнине!
ВУК (пита публику и показује на Гаврана): Он се жени, јел' да?
ГАВРАН: Чекај, Вуче, ја сам треће
лице једнине! Мислим...ја сам он...овај...ми смо они, а ти си тај, или ти!
ВУК (очајно): Јао, боже! Сигуран сам да ми је управо позлило од оног
јагњета синоћ!
ЛИСИЦА (мазно): Смири се, драги!
ВУК
(љутито): Како да се смирим?
Нећу да се женим! Нећу, нећу и нећу!
ЛИСИЦА (мазно): Све ће бити уреду. Веруј, кад ти твоја другарица каже!
Па ја сам увек била твоја десна рука. Дозволи да решим ову заврзламу!
ВУК (са надом): Молим те. Одмах мора све да се рашчисти!
ЛИСИЦА: Наравно! Не може тебе да
својата та Мис Којотица, коза једна!
ЗЕЦ: Ха, ха, ха! Кад Лија ово среди,
биће и Вук сит и Козе на броју! Ха, ха, ха!
ЛИСИЦА: Рекао си нешто Зубо?!
ЗЕЦ: Ништа нисам рекао. Лишће шушка
од ветра. (публици) Боље да се ја
негде изгубим! (одлази)
ВУК (замахнуо руком на Зеца, обраћа се публици, самодопадљиво као на
почетку): Побеже! Ах, мрзи ме да своје лепо извајане мишиће трошим на малог
жгољу. (окреће се Лисици) Важи, мила! Среди све како мислиш да треба!
МЕДВЕД (Вуку): Брате, идемо ти и ја на једно пиће, да се мало опустимо!
ВУК
: Важи, идемо!
(Вук и Медвед одлазе, а Лисица најпре куца на мобилном
телефону, док иде музика у позадини, па држи слушалицу на уху - телефонира, па
опет куца, а кад музика престане, она опет телефонира)
ЛИСИЦА: Хало! Јели то Шумски
огласник? ... Да, ... да!... Хитан оглас! ... Да!(диктира држећи телефон на уху) Данас су се у Дубоком лугу пред
пријатељима и рођацима... после дуже романтичне везе... венчали Лија Лисичић и
Вук Вујић! (мала пауза) Даа! (пауза) Јесте! (пауза) Даа! Објавите и у
штампи и на интернету! (пауза) Дааа! Хвалааа! (спушта
мобилни и гледа у публику): Е, тако!... То је сада сређено!
ВУК и МЕДВЕД (долазе загрљени и певају): Нежења сам биоооооо, нежења сам саааааад,
нежења ћу битииииии све док будем млаааааад!
ЗЕЦ (долази и певуши): Свадба, свадба, свадба, хеј! Свадба, свадба,
свадба, опа бато! (понавља двапут)
ВУК (прекида Зеца): О каквој свадби овај сад пева? Ко се сада жени?
ВЕВЕРИЦА (долази и обраћа се Вуку и Лисици): Оооо, све честитке младом пару!
Најлепше жеље(Лисици), најлепше жеље!
(Вуку)
ВУК (зачуђено):
Какав пар? Какве жеље? (публици) Шта
брбрља ово створење?!
ВЕВЕРИЦА (Вуку): Шта желите да изјавите за Шумске вести? Куда ћете на медени
месец?
ВУК: Да изјавим!? О чему?! (застаје) Мени се мути! Лепо сам рекао да никад не мешам сок од
рибизле и чај од шипка!
ВЕВЕРИЦА (Лисици): Дивно сте изгледали на венчању са Вуком! Ваша фотографија
је данас обишла цео шумски свет!
ВУК (публици): Па после кажу: “Ко рано рани, две среће граби!“ Ја сам вероватно
јутрос устао на леву ногу!
МЕДВЕД: Лијо, брате, мислим, сестро!
Ходи да те брат изљуби!
ЗЕЦ: Свадба, свадба, свадба, хеј!
Свадба, свадба, свадба, опа бато! (понавља
двапут)
ВУК (виче Зецу): Доста више! Умукни! (окреће се Лисици) Лијо, шта је ово сада? Рекао сам ти да све
средиш!
ЛИСИЦА: Па средила сам драги, не
срди се! (показује му мобилни) Види
како је дивно испала ова фотографија у фотошопу! Много си ми леп! (опет гледа у Вука)
ВУК: Па наравно да сам леп. У
Златној шуми, а сигуран сам и шире, не постоји лепши момак од мене!
ЛИСИЦА: Разуме се, драги. Наравно да
је тако као што ти кажеш.
ВУК: Да, да! И, шта рече, шта си
урадила по оном питању?
ЛИСИЦА: Па средила сам, као што
рекох. Видиш, решила сам све у твоју корист!
ВУК: У твоју корист?
ЛИСИЦА: Неее, драги, у твоју! Ја
кажем друго лице једнине, а ти кажеш прво лице, разумеш, мили? Хајде, кажи: „У
моју корист!“
ВУК: Аха! Па то сам и рекао - у
твоју корист!
МЕДВЕД: Ма, шта, бре, ту, моја –
твоја! (Вуку) –Удри бригу на весеље!
Опа бато!
ЛИСИЦА: Добро, драги, у нашу корист!
Битно је да смо ми венчани, видиш! (показује
му опет фотографију, а Вук тек сада обрати пажњу)
ВУК: Шта?! Има ли нечега што ја не
знам, а можда би требало да знам? Кад смо се ми венчали?! Да ли сам ја нешто
преспавао?
ЛИСИЦА: Ма у фотомонтажи, драги.
Венчали смо се у фотомонтажи. Јел'да да сам све лепо осмилила. Сад Мица
Којотица не може ништа да ти напакости.
ВУК (публици, док се Лисица умиљава поред њега) Људи, шта ме ово снађе? Ех, шта ти је живот?!
МЕДВЕД: Брате, оженисмо те! Од сутра
ћеш прати судове!
ВУК (публици, док се Лисица умиљава поред њега): Какви судови, какви
бакрачи!? Већ сам
ожењен, а што би рекли: „Ни лук јео, ни лук мирисао!“
ЛИСИЦА: Али, драги! Све за љубав!!! (пољуби Вука и пољубац мало потраје)
ЗЕЦ, ВЕВЕРИЦА и МЕДВЕД (заједно певају):
Ол ју нид из лав,
па па ра ра ра,
ол ју нид из лав,
па па ра ра ра!
Ол ју нид из лав, лав,
лав из ол ју нид!
К Р А Ј
Текст
за луткарску представу
„Свадба у Златној шуми“
Аутор
текста: Ирена Златковић,
професор
српског језика
у
ОШ „Ћеле кула“ У Нишу
уторак, 22. децембар 2015.
петак, 6. новембар 2015.
петак, 11. септембар 2015.
недеља, 7. јун 2015.
Na slovo, na slovo... F!
Neverovatna činjenica: Ne postoji nijedna srpska reč na slovo F
Fudbal, fakultet, fabrika, fotografija - ovo jesu reči koje upotrebljavamo svakodnevno u srpskom jeziku, ali nijedna od njih nije srpskog porekla! Ako niste znali, Srbi zapravo nemaju nijednu svoju reč koja počinje na slovo F. Evo kako i zašto."Tačno je da u srpskom jeziku nema nijedne reči srpskog porekla koja počinje na slovo F, a razlog tome je što je upotreba ovog slova preuzeta iz Vizantije u srednjem veku. Kasnije pod uticajem turskog, grčkog, francuskog i nemačkog jezika reči koje počinju na ovo slovo postale su učestalije i odomaćile su se u našem jeziku", kaže filolog Ivan Klajn.
Ovo su neke od reči na slovo F koje svakodnevno upotrebljavamo, a čije poreklo će vas iznenediti:
Fabrika - latinska
Fenjer - turska
Frajer - nemačka
Flaša - nemačka
Fakultet - latinska
Fioka - mađarska
Foka - preuzeta iz francuskog (izvorno grčka reč)
Fenomen - grčka
Flaster - nemačka
Fen - nemačka
Folirant - italijanska
Futrola- nemačka
Fijaker - preuzeta iz nemačkog (izvorno francuska reč)
Fićfirić- mađarska
Furuna – turska
Frižider - francuska
Fantazija - grčka
Fora - nemačka
Fazon - francuska
Flauta - nemačka
Fotografija - grčka
Fasada - francuska
Fitnes - engleska
Frizura - preuzeta iz nemačkog (izvorno francuska reč)
Faraon – preuzeta iz grčkog (izvorno staroegipatska reč)
Fleka - nemačka
Flora - latinska
Frajla - nemačka
Freska - italijanska
Fotelja - francuska
Farba - nemačka
Fitilj – turska
Fašizam – italijanska
Filolog – grčka
Fudbal – engleska
Fobija - grčka
недеља, 3. мај 2015.
субота, 18. април 2015.
четвртак, 19. март 2015.
Како се пише?
Одличан сајт!
На овом сајту можете наћи решења за најчешће језичке недоумице.
Коришћење је врло једноставно. Унесете реч или израз који желите да проверите. Добићете објашњење како се правилно пише. Уколико не постоји одговор, упит се аутоматски прослеђује лектору који ће одговорити на питања.
Адреса сајта је: http://kakosepise.com/dobro-dosli/
На овом сајту можете наћи решења за најчешће језичке недоумице.
Коришћење је врло једноставно. Унесете реч или израз који желите да проверите. Добићете објашњење како се правилно пише. Уколико не постоји одговор, упит се аутоматски прослеђује лектору који ће одговорити на питања.
Адреса сајта је: http://kakosepise.com/dobro-dosli/
петак, 2. јануар 2015.
Салаши су брегови Бачке
Бескрајну равну линију наше
равнице, поквари тек по који разбацан салаш. Шта су то салаши? Прича о салашима
многима у мојој породици измами сузе или радост, усхићење. Толико различитих
осећања око једне исте ствари. Иако ми је тешко, покушавам да схватим шта салаш
представља мојим прецима.
Још као сасвим мали сам са
мамом и татом обилазио наш атар. Тата би ми увек пажљиво говорио чије су њиве
поред којих би пролазили и увек би ме водио на место где је био наш салаш; па од другог деде
салаш, па од прадеде салаш, па од другог прадеде салаш... Осим мене и мог оца,
сви моји преци су живели бар један део свог живота на салашу. Шта се то десило
па су морали да их напусте и зашто су тужни кад знам из прича да им нимало није
било лако?
Радило се од свитања. Требало
је намирити сву стоку, радити у пољу по цео дан са примитивним пољопривредним
машинама. Како ли је тек женама било тешко на салашу, кад нису имале ни воду ни
струју, а треба скувати ручак, умесити хлеб, опрати веш... Баба ми је причала
да се на салашу као мала играла са животињама, а њена бака би јој понекад
правила лутке од кукурузовине. Често су њих две ишле пешке у село на пијацу. Кад
би се тако враћале, уморне од пешачења, довољно би било да из далека угледају
багрењак па да осете олакшање, јер салаш је био као оаза у пустињи. Прво би се
огласили салашки пулини. То су пси који су били део породице и помагали у
многим пословима. Одмах би се и гуске јавиле гачући, спремне на одбрану своје
територије, марширајући у напад. Са коњима се разговарало као са најбољим
пријатељима, а краве су деци биле мезимице јер од млека није било лепшег и
слађег напитка. Сва створења су била повезана и зависила су једна од других.
Када би деца требало да пођу
у школу, салашари су куповали куће у селу и полако напуштали своје салаше. Тако
је било најједноставније. „А зашто нисте довели струју и воду до салаша,
направили лепе путеве до њива?“ – с прекором сам их питао. Одговор никад нисам
добио. Све те приче о срећи салашарских породица помало су ми биле нестварне,
јер у голим зидовима старих набијача без прозора и врата тешко сам могао да
замислим живот.
Путујући на север, за
Суботицу и Мађарску, приметио сам пуно салаша на којима се живи. Уређених
салаша, на којима куће и штале блистају, дворишта су пуна животиња, а багре
стоје око салаша као поносни стражари. Замислио сам своју породицу у једном
таквом салашу и на тренутак осетио срећу о којој су ми причали.
Брегови Бачке, наши салаши,
морају опет бити живи. Сву лепоту наше равнице нећемо упознати из градова, села
или из аута када смо на путу. Морамо бити на салашу да бисмо осетили величину
неба у ту дивну меланхоличну музику тишине.
Јаков Стојшин 6/4
Пријавите се на:
Постови (Atom)