Današnje školstvo, i kod nas i u
inostranstvu, je često orijentisano na memorisanje i bubanje lekcija
napamet, a ne na neka praktična znanja koja nam trebaju u životu. Za to
ne treba kriviti nastavnike, jer se ipak oni trude da to izmene, već
inertnost celog sistema, nestručnost i nemanje želje da se malo izađe iz
ustaljenih obrazaca. Ne možemo sve staviti ni roditeljima na pleća, jer
su i oni u manjku vremena, a i pitanje je koliko i oni sami znaju.
Nabrojaćemo jedanaest stvari za koje
mislimo da bi trebalo da se uče u školi, a ako vi mislite da još nešto
treba da se doda na spisak, biće nam drago da to podelite sa svima nama u
komentarima.
1) Upravljanje vremenom
Jedan od najvećih problema sa kojim se
suočavaju učenici, studenti, ali i odrasli ljudi je nedostatak vremena
za sve ono što želimo da uradimo. Neuspeh nije uvek rezultat nečije
lenjosti ili nedovoljne inteligencije, već neznanje kako da se dobro
organizujemo. A to je zaista prava veština, koja se izučava kao prava
nauka. Najčešće greške koje ljudi prave kada se sami organizuju je da
ili počnu previše stvari u isto vreme, ili se preopterete, ili sve
ostave za poslednji čas. Kada bi deca, u doba kada se navike stvaraju,
naučila kako da se bolje organizuju, mi bi imali mnogo uspešnije ljude.
Čak bi i samim nastavnicima koristilo da ovladaju ovom veštinom.
2) Kuvanje i domaćinstvo
Današnji ljudi sve manje kuvaju. Razlog
je uglavnom nedostatak vremena, ali se kasnije zapada u začarani krug.
Roditelji koji nemaju vremena, ne nauče ni svoju decu kuvanju, pa
kasnije ona i kada bi želela da sama kuvaju, to ne umeju. Znamo da je
kuvanje veoma zdravo i ekonomski isplativo, pa stoga nikome ne bi
škodilo da ovlada osnovnim veštinama kuvanja.
3) Borba sa zakonima i birokratijom
Nema osobe koje nije izgubila živce
podnoseći raznorazne podneske, tužbe, molbe i slične zahteve
biroktraskim službama. Birokratija ima svoja pravila, a običan građanin u
njih nije upućen. Stoga, kada odete u opštinu da podnesete zahtev za
socijalnu pomoć, legalizaciju kuće, ili slično, počinje prava noćna
mora. Stalno vam se traže novi papiri, a vi ne znate šta i kako da
uradite.
To se odnosi i na poznavanje zakona.
Nema svako novca da angažuje advokata za svaku sitnicu, ali ne zna kako
da se nosi sa nekim sitnim pravnim zagonetkama u koje zapadne. Na
primer, šta raditi ako vam poslodavac ponudi ugovor o sporazumnom
raskidu, ili kako podneti zahtev za socijalnu pomoć, itd. Ne samo da
niste svesni koja su vaša prava, već ne umete ni da se izborite za njih.
4) Veština učenja
Za uspeh u životu je uvek dobro imate
veštine koje se traže na tržištu (osim ako ne planirate da se bavite
politikom). Sticanje tih veština nekome ide lakše, a nekome teže. Na
američkim univerzitetima već postoje časovi koji uče studente tehnikama
učenja. Sve te tehnike su zasnovane na rezultatima psiholoških
istraživanja, i od najvećeg lenjivca mogu da naprave stručnjaka. Toga
nažalost kod nas nema i to je prava šteta.
5) Štednja i upravljanje novcem
Zašto i kada uzeti kredit, šta je to
inflacija, i kako izbegavati zamke preteranog trošenja su veštine koje
su neophodne, a mnogi ih, nažalost, steknu, tek kada postane kasno.
6) Očuvanje duševnog zdravlja
Velika većina stanovništva danas pati od
stresa i depresije, što zbog preteranog rada, što zbog nemaštine i
problema. Pripremanje dece unapred za takve situacije može da umnogome
olakša njihov kasniji život.
7) Kritičko razmišljanje i traganje za informacijama
Decu treba učiti da ne treba da veruju
svemu što pročitaju, i da nije uvek ono što eksperti govore tačno. Danas
se govori jedno, a sutra će se ispostaviti nešto sasvim drugo. Zato
treba decu učiti da sami razvijaju svoje mišljenje, i da sami tragaju za
kredibilnim informacijama nezavisno od eksperata i televizije.
8) Programiranje
Uskoro neće biti dovoljno baratati
osnovnim funkcijama na račučnaru i programima za obradu teksta i tabela.
Štaviše, u nekim osnovnim školama na Zapadu sva deca počinju da uče
programiranje. Sa razvojem informacionih tehnologija zahtevi radnih
mesta će porasti. Jednostavne operacije će obavljati roboti, a ljudi će
morati da rade znatno zahtevnije poslove. Zato bi decu trebalo
pripremiti na vreme.
9) Osnove prve pomoći i lična zaštita
Zamislite da ste svedok saobraćajne
nesreće. Šta biste prvo uradili da pomognete žrtvama? Umete li da nekom
zaustavite krvarenje ili pomognete na bilo koji način? Ako je odgovor
da, to verovatno niste naučili u školi. Deci su potrebna znanja, ne samo
kako da drugima pomognu u nesreći, već kako i da sebe spasu od opasnih
situacija, na primer, kako da se ponašaju kada u zgradi izbije požar.
10) Zdrav život
Sve je više otrova oko nas, i pojedinac
ne zna kako da ih izbegne. Sve kompanije za sebe tvrde da proizvode
zdravu hranu, ali kako da prepoznamo da li je to tačno? Džaba što nam na
svakoj hrani pišu sastojci i način pripreme, kada mi ne znamo da to
protumačimo. Zato bi bilo veoma korisno da se u školi uči razlikovanje
zdravih od nezdravih aktivnosti, sve u skladu sa najnovijim naučnim
otkrićima.
11) Beg od reklama
Svima nama bi koristio jedan kratak kurs
zdravog razuma. Svi često podležemo reklamama, gde nas ubeđuju da ćemo
biti srećniji, zdraviji i lepši, ako kupimo neki proizvod. To naravno
nije tačno, već je cilj da nas navuku da nešto kupimo. Reklame su svuda
oko nas i teško je izboriti se sa njima. Decu bi trebalo učiti da im ne
verujemo, već da razmišljamo racionalno.
Нема коментара:
Постави коментар